Tri grupe faktora igraju ulogu u nastanku anksioznih poremećaja:
- Psihosocijalni stres (društveni stres i međuljudski konflikti);
- Biološki uzroci (povećana genetska podložnost);
- Koping mehanizmi (odgovori osobe na stanje stresa).
Uopšteno govoreći, glavni faktori koji izazivaju povećanu anksioznost su: usamljenost, problemi na poslu, problemi u vezi, zdravlje, okruženje i razni sukobi.
Veliki uticaj ima i naš način života. Na primer, veća je verovatnoća da ćemo osetiti anksioznost ako stalno visimo na telefonu ili gledamo vesti na TV-u. Digitalni napredak je svakako učinio naš život bržim i boljim, ali tu udobnost plaćamo u vidu dodatnog nivoom stresa, novih strahova i kompleksa zbog velikog i brzog protoka vesti.
Pokušajte da smanjite broj sati provedenih na društvenim mrežama. Šetajte na svežem vazduhu, čitajte, radite jogu, kuvajte, pletite, igrajte društevene igre- postoji mnogo više opcija nego što mislite.
Kod koga se sreće anksioznost?
Anksiozni poremećaji su česti i pogađaju hiljade ljudi. Tokom života, anksiozni poremećaj pogađa od 15 do 24,5% populacije, češće žene. Tipični uzrast pojave prvih manifestacija je između 20-30 godina