U prethodnim tekstovima smo detaljnije pisali o anksioznosti, a sada vam donosimo 7 saveta da se što uspešnije izborite s njom:
1.Napravite detaljni plan.
Anksioznost često nastaje zbog nesigurnosti u postupcima i osećanjima. Za početak pokušajte da shvatite šta je uzrok zabrinutosti. Na primer, brinete se da biste mogli da dobijete otakz na poslu. Pre nego što počnete da paničite, razmorite činjenice: pogledajte stanje na tržištu rada i u oblasti u kojoj posluje vaša kompanija, procenite opterećenje posla sada i pokušajte da isprognozirate plan zadataka za naredni mesec. Tako ćete najbolje znati kako stoje stvari i uspećete da donesete racionalnu odluku. I to se ne odnosi samo na posao, već i na bilo koju drugu životnu oblast u kojoj se anksioznost može javiti.
Sastavite detaljan plan akcije koji će vam pomoći da izbegnete neizvesnost i predložiti kako da postupite u svakoj situaciji Obično ova vežba pomaže da se sagleda realna situacija. Ako shvatite da je sve pod kontrolom, možete izdahnuti. U slučaju da nije tako, nastavite sa detaljisanjem. U nastavku vam donosimo primer plana:
- Navedite koje veštine posedujete i gde bi mogle biti od koristi. Na primer, posedovanje fotošop sertifikata, vozačke dozvole i automobila, veština pisanja tekstova itd.
- Uredite svoj CV i pripremite propratno pismo željenom poslodavcu.
- Napravite listu pozicija, na koje možete da konkurišete, počevši od najpoželjnijih do najmanje zanimljivih.
- Napravite listu potencijalnih poslodavaca kojima možete ponuditi svoje usluge. Što je veći spisak, to bolje.
- Pišite im!
Unapred pripremljen plan će vam pomoći da se osećate sigurnije i da imate rešenje za izlazak iz krizne situacije.
Anksioznost ponekad nastaje iz uverenja da nećemo uspeti da se nosimo sa nekom situacijom. Vizuelna slika vaših veština će uvek pomoći da verujete u sebe. Kada pročitate svoju listu veština, shvatićete da se mnogo može postići, bez obzira na okolnosti.
2.Primenjujte terapiju izloženosti.
Teška kombinacija reči u naslovu, ali sa jednostavnim značenjem – suočavanje sa svojim problemom koji dolazi “iz glave”.
Nemojte ignorisati ono što vas čini anksioznim. Na primer, da biste napredovali na lestvici karijere, potrebno je da naučite engleski, ali već tri dana niste otvorili udžbenik i stalno se grdite zbog toga. Ovo smanjuje vaše samopoštovanje i povećava anksioznost u vezi uspeha na poslu i životu.
Dozvolite slobodno sebi ceo dan u toku nedelje za odmor, bez briga i samokritike. A onda postepeno pređite na posao. Možete početi sa jednom stranicom teksta na engleskom dnevno ili petominutnim video zapisom. Postepeno ćete navikavati svoje telo na obaveze i steći naviku.
3. Spavajte 8h svaki dan.
Tokom sna se proizvodi hormon rasta, koji je odgovoran za restauraciju našeg organizma, uključujući i nervni sistem. Naročito ako idemo na spavanje pre ponoći.
TV program BBC-a „Veruj mi, ja sam doktor“ u saradnji sa Oksfordskim univerzitetom sproveo je mali eksperiment o uticaju sna na naše psihičko stanje. U istraživanju su učestvovali ljudi koji imaju čvrst san. Za potrebe eksperimenta, učesnici su dobili uslove: prve tri noći su morali da spavaju 8 sati, što je norma, a sledeće tri noći – 4 sata. Svaki dan ispitanici su odgovarali na pitanja koja su im pomogla da identifikuju promene u njihovom psihičkom stanju, ponašanju i emocijama. Rezultati su pokazali da se nakon dve noći nedovoljnog spavanja kod ispitanika počele da preovladavaju negativne emocije, kao i porast nepoverenja prema drugima i agresije.
Studija kaže i da nesanica nije uvek posledica mentalnih poremećaja, i da jee ponekad nedostatak sna ono što izaziva pojavu psihičkih tegoba.