Ortoreksija može početi sa željom osobe da se otarasi hronične bolesti, izgubi na težini ili jednostavno počne da se zdravo hrani i vodi zdrav način života. U ovom slučaju, odstupanje od normalnog ponašanja može označavati situacija kada osoba, koja ima normalnu telesnu težinu, ograničava svoju ishranu i stalno smanjuje listu dozvoljenih namirnica.
Za ortoreksičara je važno da mu telo bude zdravo, očišćeno od otrova i „prirodno“. A zapravo, dešava se suprotno: kontrola ishrane se pretvara u super-precizne proračune: šta možete, a šta ne možete jesti. Osobe koje boluju od ortoreksije u većini slučajeva idu tako daleko, da imaju vrlo kratku listu dozvoljenih namirnica, zbog čega telu počinju da nedostaju važne hranljive materije. Pored iscrpljivanja tela, ortoreksičara karakteriše i psihička nestabilnost.
Ortoreksija je jednako ozbiljno obolenje kao i drugi poremećaji u ishrani. Ako se ne leči, postoji rizik od ozbiljnih zdravstvenih tegoba opasnih po život. Ova bolest može dovesti do opasnog oštećenja srca i bubrega, promena u izgledu i blagostanju.
Lečenje
Mnogi lekari opšte prakse ne znaju kako da dijagnostikuju ortoreksiju, jer ona zvanično još uvek nije poremećaj u ishrani. Međutim, lečenje treba započeti što je pre moguće. Lečenje ortoreksije je slično lečenju anoreksije, ali je uzimanje antidepresiva otežano jer ortoreksičari smatraju da su lekovi izuzetno štetni. Pošto se ortoreksičari ponose svojim izborom hrane, trebalo bi uključtiti nutricioniste u terapiju. Ortoreksičari relativno lakše menjaju svoje navike u ishrani u odnosu na anoreksičare i bulimičare, samo im treba veoma dobro objasniti zašto je važno jesti onako, kako preporučuju stručnjaci.