Da bih smanjio stepen predusretljivosti i pokornosti, moram da naučim da ne obraćam pažnju na nesklad sveta i ljude koji me možda ne vole. Ovo je cena koju moram da platim da bih bio svoj.
Da bismo se svideli drugima, moramo shvatiti da postoji mogućnost da se nekome ne svidimo. Da bismo se sprijateljili sa nekim, moramo da rizikujemo da uopšte nemamo prijatelje.
Očigledno, razlog moje pokornosti je strah da ću biti gori od drugih. Psiholozi to nazivaju submisivnom motivacijom. Osećao sam da su drugi mnogo bolji od mene i moj zadatak je da ih ubedim da i ja vredim.
Još saveta:
1. Tretirajte komunikaciju kao izazov.
Korisna vežba za hroničnu predusretljivost i pokornost je neslaganje. Obično se automatski slažem sa sagovornikom, pogotovo ako su u pitanju ljudi koje ne poznajem. Da bih se izborio sa ovom navikom, koristim svaku priliku da komuniciram sa nepoznatim ljudima i vežbam neslaganje. Na primer, nedavno je u avionu jedan saputnik počeo da se žali na uslugu. Umesto da kažem: „Da, to je strašno“, rekao sam suprotno: „Da, ali zato je ovaj let tako jeftin. Dobijamo ono što platimo.” Saputnik se nasmejao i klimnuo glavom.
Ovaj primer deluje beznačajno, ali sam se osetio sigurnije i pomalo dominantno. Može izgledati čudno nekome, ali za hroničnu „dobricu” i najmanje neslaganje predstavlja dostignuće.
Vežbajte neslaganje i primetićete da će komunikacija postati mnogo lakša.