Ove misli nas samo povlače unazad i sprečavaju da budemo srećni, pa je vreme da ih se rešimo.
1. Ništa neće biti od ovoga.
Ova misao svima pada na pamet kada se zadatak čini previše teškim ili se neuspesi ređaju jedan za drugim. Ali ako se usredsredite na takva razmišljanja i shvatite ih ozbiljno, ona vam samo kvare raspoloženje, lišavaju vere u sebe i sprečavaju vas da krenete napred.
2. Kasno mi je za ovo.
Bavite se baletom, pišite poeziju, promenite profesiju, selite se, putujte, učite strani jezik, zaljubite se – potrebno je da naglasite šta vam je potrebno.
U mislima su nam urezani čudni stavovi da svakom uzrastu odgovara jedno određeno ponašanje i da je striktno zabranjeno odstupanje od šablona. Navodno je glupo i neozbiljno ako penzioner obuče žuti kabanicu i krene da se provoza skuterom ili se se upiše u muzičku školu.
Ovo su samo nepotrebni stereotipi. Da, ako se upišete na balet sa 45 godina, nećete postati profesionalna balerina, ali zato ćete se zategnuti, razviti fleksibilnost, osećaj za ritam i jednostavno se zabaviti.
3. Nisam talentovan/a za ovo.
Ova misao proizilazi iz shvatanja da je talenat neophodan za svako zanimanje i da bez njega ništa neće funkcionisati. Ali ako svako zanimanje ili hobi posmatramo kroz prizmu talenta, samo ograničavmo sebe i svoje perspektive.
Talenat je, naravno, korisna stvar. Međutim, gotovo da nema slučajeva da osoba nema ni trunke sposobnosti za nešto. To znači da ne treba da se fokusirate na neuspeh, jer upornost i redovna vežba znače više od talenta.
4. Ja sam gubitnik.
U društvu se formirao određeni portret uspešne osobe. Dobro zarađuje, ima visoku poziciju na poslu, izgleda impresivno, popularan je kod suprotnog pola. Ako se osoba ne uklapa u date standarde, počinje da misli da nešto nije u redu sa njom, da sebe naziva gubitnikom.
Sam pojam uspeha je relativna stvar, svako ima svoje kriterujeme uspešnosti. A loše misli u svakom slučaju neće pomoći u postizanju cilja, one samo demotivišu.
5. Posao/obaveza treba da se odradi savršeno, u suprotnom ne treba uopšte ni da se odradi.
Ova klasična perfekcionistička zapovest čini čoveka anksioznim i sprečava ga da prihvati zanimljive zadatke i projekte. Problem je u tome što je ideal u principu nedostižan, a da biste došli do veoma dobrog rezultata, prvo morate bar od nečega početi.