Usled stresa student otežano prima i pamti informacije, nerado odlazi na predavanja i neefikasno se priprema za ispite, tj. njegov opšti učinak je loš. Ako student pritom zanemaruje zdrav način života, pije puno kafe i ostalih kofeinskih napitaka, nepravilno se hrani, malo se odmara, situacija se pogoršava.
U slučaju dugotrajnog stresa, povećava se opterećenje na srce, podiže se krvni pritisak, slabi imunološki sistem, što povećava rizik od bolesti. Pored toga, dolazi do opadanja samopouzdanja i raspoloženja. To može dovesti do pojave loših navika i zavisnosti, kao na primer od cigareta, alkohola, lekova i droge. Tako osoba može pokušati da se bori sa teškim okolnostima, što je pogrešno.
Mnoga naučna istraživanja pokazuju da čak i nakon što stresogeni faktori prestanu da deluju, organizmu i psihi treba dosta vremena da se oporavi i vrati u normalu. A to je još jedan dobar razlog zbog čega ne bi trebalo sebi da dopustite ni razvoj, ni, čak štaviše, pogoršanje stresa.