Deca koja su doživela psihičko zlostavljanje od strane svojih roditelja ceo život nose teret nesigurnosti, odgovornosti i krivice. Prvi korak do izbavljenja je priznavanje da se to zaista dogodilo, a onda će rane početi da zarastaju. Hajde da pogledamo sa kakvim problemima deca toksičnih roditelja u životu moraju da se nose:
2. POTEŠKOĆE U INTERAKCIJI SA LJUDIMA I U ISKAZIVANJU OSEĆANJA.
Poljupci, zagrljaji, senzualni odnosi – ove osobe se nehotice opiru svakom fizičkom ili emocionalnom zbližavanju. Nije da ne žele, ali ipak osećaju teret. Veoma im je teško da se otvore drugima jer misle da im se ne može verovati i plaše se da ćete ponovo biti povređeni. Deca iz toksičnih porodica se stide svojih roditelja, ne zovu nikoga kod sebe, jer ne žele da svi znaju koliko im je loše i neprijatno kod kuće.
„Mnogoj odrasloj deci takvih roditelja je neprijatno da pričaju o ljubavi, ne znaju šta bi ona trebalo da predstavlja. Roditelji su se prema njima odvratno ponašali u ime ljubavi. Prema njihovom mišljenju, ljubav je stalni nemir i patnja, sramno i često bolno osećanje kome se moraju žrtvovati“, komentariše Suzan Forvard.
3. OPREZNOST I SUMNJA U ISPRAVNU PERCEPCIJU.
U toksičnim porodicama deca su često nezasluženo prekorevana i kažnjavana. Oni se mire sa kaznama, pa čak i misle da su je dobili zbog nekog određenog razloga, iako u većini slučajeva nisu krivi. Roditelji su bili okrutni i obasipali vas uvredama, iskrivljenom stvarnošću i nisu vam dozvolili da shvatite gde je istina, a gde laž, stoga ste postepeno prestali da verujete u osećanja i emocije, sumnjali u ispravnost percepcije. To se zove “gaslighting” – najopasniji oblik psihičkog zlostavljanja.
Ako ste ovo iskusili, znajte da niste jedini. Prvi korak ka izlečenju je da priznate da ste doživeli emocionalno zlostavljanje i razumete zašto. Budite spremni da prihvatite da ste povređeni, tada će rane postepeno zarasti.