Ljudi često opravdavaju nasilje, a mnogi stereotipi, tj.mitovi su čvrsto ukorenjeni u narodu. Samo neki od njih su:
Mit: Porodično nasilje nije zločin, već porodična, tj.lična stvar.
Realnost: U 75,9% zemalja postoji zakon protiv nasilja u porodici. Advokati, specijalizovani za zaštitu prava žena, ističu da je reč o jednom od najčešćih krivičnih dela. Krivična odgovornost se izriče za narušavanje zdravlja, prebijanje, mučenje, silovanje i dr.
Mit: Žene same izazivaju nasilje.
Realnost: U situacijama porodičnog nasilja često se postavljaju pitanja koja nisu vezana za sam zločin, već za ponašanje žrtve. Međutim, suština je da se zlostavljanje ne može izazvati nekim određenim ponašanjem ili razlogom, ne mogu se „izazvati” batine. Žrtve kažu da nasilnici često nalaze potpuno kontradiktorne razloge da ih vređaju ili tuku.
Mit: Nasilje u porodici je problem koji se vezuje za nedobrostojeće porodice.
Realnost: Nasilje se dešava u raznim porodicama. Zlostavljači su predstavnici različitih profesija, društvenih slojeva, veroispovesti i političkih stavova. To mogu biti i ljudi sa visokim obrazovanjem i bez njega, alkoholičari i oni koji su trezni, bogati i siromašni. Ovu činjenicu potvrđuju zaposleni na linijama za pružanje psihološke podrške.
Mit: Morate da trpite nasilje da biste održali svoju porodicu na okupu.
Realnost: Da, deci su potrebni i majka i otac. Ali takođe im je potrebna njihova ljubav, briga, podrška i razumevanje. Ali ako dete odrasta u okruženju u kojem su zastupljeni stres, napetost, agresija i nasilje – sve to utiče na njegovo mentalno zdravlje. A muškarci koji iskazuju agresiju prema svojim ženama često su agresivni i prema deci.