Nekada su se poslovi kod kuće jasno delili – žene su vodile brigu o porodici i kući, dok su muškarci donosili prihode. Danas, dok većina žena radi van kuće i doprinosi kućnom budžetu, nešto važno je ostalo nepromenjeno – krpa, pegla i usisivač i dalje čekaju njih kada se vrate kući. Realnost je da, uprkos promenama u društvenim normama, mnogi neplaćeni kućni poslovi ostaju ženska odgovornost.
Ako upitamo statistiku, situacija postaje još jasnija, i – da budemo iskreni – poražavajuća. Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku otkriva da žene u Srbiji svakodnevno provedu četiri sata radeći kućne poslove, dok muškarci na te iste poslove troše u proseku duplo kraće vreme. Ovo, u proseku, znači preko 1.400 sati godišnje besplatnog rada, u koji su uključeni kuvanje, čišćenje, peglanje, kupovina namirnica, pranje i briga o deci.
Kada bismo ovaj rad stavili na tržište i postavili mu vrednost, koliko bi on zapravo vredeo? Američki ekonomisti su procenili da bi godišnja vrednost neplaćenih kućnih poslova, ako bi se platila, iznosila hiljade dolara. U lokalnim okvirima, vrednost ovog rada može da ide od skromnih do prilično značajnih svota, ali ostaje činjenica da ovaj rad ostaje nevidljiv u većini domaćinstava.
Ko (ne)vidi taj rad?
Možda će neki reći – ali ti su poslovi prirodni, i žena je po prirodi posvećenija domaćinstvu. Ali istina je da nije stvar u prirodi, već u ustaljenim normama koje su se generacijama gradile, i koje, očigledno, i dalje opstaju. Raspodela kućnih poslova često se prenosi „kroz generacije“ kao prećutni deo društvene tradicije. Ali šta bi se desilo kada bismo neplaćeni rad kod kuće prestali da posmatramo kao neizbežnu rutinu i počeli da ga vrednujemo kao nešto što zahteva energiju, posvećenost i vreme – vreme koje bi žene mogle koristiti za dodatne obrazovne programe, kreativne projekte, odmor, ili vreme sa porodicom?
Dan kada žene obustavljaju neplaćeni rad
Upravo na ovo pitanje je odgovorila nacionalna kampanja, koja poziva sve žene u Srbiji da 29. oktobra – na Međunarodni dan nege i podrške – obustave sve neplaćene poslove kod kuće. Ova akcija ne poziva na bunt, već na osvešćivanje. Jer, kada bi žene tog dana „pauzirale“, vrlo brzo bismo videli koliko su ti neplaćeni poslovi ne samo bitni, već i koliko zavise od njih. Kampanja ima za cilj da se stvori društvo u kome će muškarci i žene zajednički učestvovati u održavanju domaćinstva, dajući jednaki doprinos kako ekonomskom, tako i porodičnom aspektu života.
Šta postižemo ravnopravnom podelom poslova?
Ravnoteža u kućnim poslovima ne samo da vodi ka poštenijem društvu već i donosi koristi celoj zajednici. Ravnomernija raspodela obaveza doprinosi većoj radnoj i društvenoj produktivnosti i smanjuje stres i osećaj preopterećenosti kod žena. S druge strane, kada muškarci ravnopravno učestvuju u poslovima u domaćinstvu, oni ne samo da grade bliskiji odnos sa partnerkama i decom već kroz to jačaju osećaj zajedništva i povezanosti.
Razmišljati o kućnim poslovima kao o stvarima koje treba deliti znači priznati da je vreme najvredniji resurs, i da ga treba pošteno podeliti. A kada svi učestvujemo u tome, osnažujemo porodice, i time, korak po korak, izgrađujemo zdravije društvo.
Osnaživanje žena kroz razvoj ženskog preduzetništva