Imaju 13, 15, 17 godina… i namerno su se povredili. Ima ih više nego što mislimo, kažu stručnjaci. I objašnjavaju: na taj način tinejdžeri govore o svojim unutrašnjim nemirima i traže pomoć.
Tragovi sečiva, opekotine od cigareta – skoro 38% tinejdžera je bar jednom pokušalo da povredi svoje telo. Roditelji su užasnuti kada shvate da se njihovo dete samopovređuje. Automatski, na nivou refleksa, želja roditelja da svoje dete spasi od bola, koje se suočava sa neobičnom preprekom – odsustvom neprijatelja i spoljne pretnje. I ostaje pitanje: “Zašto je to uradio?”
1.Kontakt sa svojim telom
Kod dece koja sazrevaju, od oko 11-12 godina, menjaju se želje, interesovanja, ponašanje – njihov unutrašnji svet postaje drugačiji. Tinejdžerima je posebno teško da se prilagode promenama na svom telu. Ruke i noge se izdužuju, hod se menja, plastičnost pokreta, glas postaje drugačiji. Telo odjednom počinje da se ponaša proizvoljno: erotske fantazije i spontane erekcije kod dečaka; menstruacija, često bolna, kod devojčica, takođe može početi u bilo kom trenutku – u školi, na treningu.
„Čini se da telo postaje nešto odvojeno, nemamo kontrolu nad njim“, kaže porodična terapeutkinja Ina Hamitova. „Povrediti sebe je jedan od načina da stupite u kontakt s njim. Ponašanje tinejdžera liči na gest osobe koja sanja košmar: želi da ga zaustavi, uštine se i probudi.