Studiranje je odlična prilika da steknete obrazovanje i da otvorite sebi “put u život”, da tako kažemo. Ali studiranje predstavlja i ozbiljan stres, veliki emotivni šok, pogotovo onima koji su do nedavno sedeli u školskoj klupi. Studiranje se i generalno smatra jednim od najjačih izazivača stresa, te smo zbog toga odlučili da pišemo o tome zašto je ono toliko stresno, а u daljim tekstovima ćemo dati savete kako ga pobediti.
Uzroci stresa tokom studiranja
Da biste pobedili stres, morate pre svega da utvrdite zašto on nastaje. Ako je stres prisutan u velikoj meri i vi ne radite ništa po tom pitanju, možete sebi stvoriti puno problema sa zdravljem, psihom i na kraju krajeva, sa studiranjem.
U životu studenata stres se javlja iz potpuno različitih razloga. Mi nećemo govoriti o svim razlozima, već samo o najčešćim.
- Promena okruženja
Upis na fakultet je direktno povezan sa promenom okruženja i društva, a to je jedan od glavnih stresogenih faktora, koji utiče na emocionalno stanje studenta. Ovaj faktor se sastoji od manjih faktora, kao što su:
- potreba da vodite računa o sebi;
- smeštaj u iznajmljenom stanu ili domu;
- promena društva;
- promena interesa;
- konflikti sa ostalim studentima ili cimerima u stanu/domu;
- materijalne poteškoće.
2. Mentalni i fizički napor
Fakultet sam po sebi predstavlja veliku obavezu. Predavanja su intenzivnija, samim tim i gradivo koje treba naučiti je obimnije. Nekad moramo i sami tražiti literaturu. Zatim sledi stres zbog nadolazećih kolokvijuma i ispitnih rokova.
Ako je učenje nekog gradiva teško za studenta, povećava se rizik od nervnog naprezanja. A studenti koji su bili vukovci i odlični učenici u srednjoj školi često previše brinu o svojoj reputaciji i plaše se da ne ispune očekivanja okruženja, uključujući i roditelje, koji žele da svoju decu vide kao savršene studente.
Ako ovaj mentalni i fizički napor potraje, lako može prerasti u dugotrajan, čak i horonični stres. Nemojte to dozoliti sebi, jer naknadno prevazilaženje (u ovom slučaju i lečenje) stresa može zahtevati stručnu medicinsku pomoć.
3. Ostali faktori
Iznad smo nabrojali opšte stresogene faktore tokom studiranja, ali postoje i oni subjektivni, koji se odnose na svakog studenta pojedinačno. Subjektivni faktori i njihov broj određeni su na osnovu načina života koji student ima.
Subjektivni stresogeni faktori mogu biti:
– konflikti sa profesorima;
– konflikti sa ostalim studentima;
– karakteristike privatnog života;
– nepravilna ishrana;
– nedovoljno sna i nedovoljna količina odmora;
– loše navike (cigarete, alkohol, droga).