Iako se anksioznost javlja u raznim oblicima, od blage anksioznosti do napada panike, u nastavku vam donosimo nekoliko pitanja, čiji odgovori vam mogu pomoći u borbi sa ovim čestim mentalnim poremećajem. Ali važna napomena: ako imate dijagnostikovan anksiozni poremećaj, ova pitanja vam NEĆE pomoći da ga se rešite. U ovom slučaju ne morate gubiti vreme i sopstvene nervne ćelije, već je vreme da se obratite specijalisti.
1.Postoji li stvarna opasnost po život?
Naš preaktivni mozak se ponekad okrutno šali sa nama, pretvarajući najobičnije situacije u prave horor filmove. Da, u životu se dešavaju nezgode, stalno čitamo o njima na internetu, ali većinu svog vremena brinemo o stvarima koje uopšte nisu opasne. Zapitajte se – da li je ono što me brine uopšte realno? I ako jeste, kolika je verovatnoća da će se to desiti? Odgovorite samo iskreno, bez svih horor scenarija sa vanzemaljcima, manijacima i tako dalje.
2.Da li sam zaista dao/la sve od sebe?
Najčešće se anksioznost javlja kada izgubimo kontrolu nad onim što se dešava. Ne možemo uticati na protok ljudi u metrou, na brzinu automobila koji prolaze.
Međutim, postoje stvari koje zaista možemo kontrolisati. Na primer, možemo da nosimo kacigu kada vozimo bicikl. Možemo da brinemo o svom zdravlju i da se ne plašimo da odemo kod lekara ako se ne osećamo dobro. Možemo da pređemo ulicu samo kada je zeleno svetlo. Zaboravite na sigurnost i pouzdanost. Postoji samo nivo rizika i vaše akcije koje ga ili smanjuju ili povećavaju.
Takođe, postoje situacije koje ne možete kontrolisati, ali možete se pripremiti za njih. Nervozni ste zbog toga što morate da nastupate pred velikim brojem ljudi? Najbolji način da se nosite sa anksioznošću u ovoj situaciji je da se usredsredite na pripremu govora. Planiranje i priprema vraćaju izgubljenu ravnotežu i pomažu nam da se osećamo samopouzdano.