Када се у Параћину организује неки културни или јавни догађај, млади се најчешће посматрају као публика. Као неко ко ће доћи, погледати, аплаудирати — и отићи. Али шта ако млади не желе да буду само посматрачи? Шта ако желе да буду они који осмишљавају, организују, стварају?
Свуда око нас постоје млади који пишу, цртају, снимају, воде блогове, праве музику, имају идеје за догађаје, радионице, изложбе. Питање је — да ли им пружамо простор и подршку да то што имају и покажу?
Млади у Параћину нису пасивни. Можда нису увек видљиви, али то не значи да немају шта да кажу. Понекад је довољно само једно питање да се нешто покрене: „Шта бисте ви организовали да имате простор и подршку?“
Одговори би били различити — али вредни пажње.
Неко би предложио филмске вечери на отвореном.
Неко би окупио младе уметнике у једној изложби.
Неко би направио квиз, дискусију, подкаст или видео.
Неко би покренуо музику, поезију, дигиталну радионицу.
Ниједна од ових идеја не тражи много новца. Али тражи нешто што се често не даје: поверење.
Ако млади имају идеју — не треба да им кажемо „превише компликовано“ или „то се овде не ради“. Треба да их чујемо, да их подржимо, и да заједно видимо како то може да се деси.
Јер млади нису само публика. Они су покретачи.
Они не чекају само да се нешто организује за њих — већ да се нешто организује са њима.
Пројекат: „Остаје ли свет (Параћин) на младима!?” спроводи: Уг Наша подршка
финансира: Министарство туризма и омладине Републике Србије
„Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став Министарства туризма и омладине.”