Многи млади у Параћину имају идеје, али мисле да није „на њима да нешто мењају“.
Мисле да неко други треба да покрене, да нешто дозволи, да нека „већа снага“ то уради уместо њих.
Али највеће промене често почињу најмањим корацима.
И најчешће — баш од младих.
Не, не треба ти велика екипа. Ни познанства. Ни финансије.
Понекад је довољно да се окупите у школском дворишту и причате о идеји. Да направите анкету међу вршњацима. Да питате наставницу: „Можемо ли урадити нешто другачије?“
Да предложите да ваша школа буде домаћин трибине. Или дана волонтирања.
Можеш:
- написати објаву која ће подстаћи друге;
- направити мини иницијативу у крају — чишћење, размена књига, заједничко учење;
- предложити школски панел, креативно вече, изложбу, културну шетњу;
- покренути мали омладински кутак у библиотеци, клубу, дворишту.
Не чекај „пројекат“. Не чекај дозволу. Промена почиње када се прва ствар помери — и кад неко поверује да вреди.
Можда неће одмах све бити како замислиш. Можда ће неки одрасли рећи: „Ма шта ви знате.“ Али један по један корак — и нешто ново почиње.
И немој да те завара мисао да си сам/сама. Када један млади човек нешто покрене — други га виде. И убрзо више ниси сам.
Не мораш одмах да будеш „лидер“. Не мораш да оснујеш удружење. Не мораш да држиш говор.
Довољно је да поставиш питање. Да предложиш. Да покушаш.
Јер мали корак одлучује да ли ће неко ићи даље. А можда тај неко будеш ти.
Пројекат: „Остаје ли свет (Параћин) на младима!?” спроводи: Уг Наша подршка
финансира: Министарство туризма и омладине Републике Србије
„Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став Министарства туризма и омладине.”