Понекад ти падне на памет нешто занимљиво: неки догађај, иницијатива, креативан садржај, акција у школи, нешто што недостаје у граду… али онда те стигне питање: „А шта ако је глупо?“ Или: „Ко сам ја да то покренем?“
Истина је – готово свако ко је нешто покренуо, прво је сумњао у своју идеју.
Млади у Параћину често имају добре мисли и креативне предлоге. Само што већина тих идеја остане у свесци, у нацрту, у размишљању с пријатељима „можда некад“. Не зато што нису довољно добре, већ зато што онај први корак делује превише неизвестан.
А први корак није савршен план. Ни финансијски буџет. Ни подршка одмах од свих.
Први корак је питање: „Коме могу да кажем ово?“ или „Где бих могао/могла да ово предложим?“
Ниједна идеја не постаје стварност ако остане само у глави. А понекад је довољно да је једна особа чује, па да каже: „Хајде да пробамо.“
Овај текст није позив на савршенство – већ охрабрење да се не бојиш почетка. Не мораш одмах да знаш како ће све изгледати. Почни од малог: разговора, белешке, скице, поруке неком из удружења.
Добре идеје нису оне које одмах добију лајкове – већ оне које покрену нешто, макар мало.
А најбољи начин да сазнаш да ли ти је идеја добра – није да о томе ћутиш.
Већ да покушаш.
Пројекат: „Остаје ли свет (Параћин) на младима!?” спроводи: Уг Наша подршка
финансира: Министарство туризма и омладине Републике Србије
„Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став Министарства туризма и омладине.”