Да ли си икада помислио/помислила: „Ово није у реду, али ко сам ја да нешто променим?“
Вероватно јеси. Већина нас јесте.
Али управо ту почиње активизам.
Не мораш да будеш у групи, удружењу или политици да би био/била активан/активна. Не треба ти титула „активиста“. Активизам почиње онда када одлучиш да нешто нећеш само приметити — већ ћеш реаговати.
То може бити ситница:
- Пријавиш опасну рупу на тротоару.
- Предложиш да се у школи организује дан без телефона.
- Напишеш објаву о томе како млади немају где да се окупе.
- Организујеш замену књига у парку.
- Питаш у својој МЗ шта је потребно да се постави нова клупа.
Сваки мали потез у ком делујеш у корист заједнице — јесте активизам. Није битно да ли ћеш променити свет. Битно је да не окрећеш главу кад нешто може да се уради боље.
У малим срединама, често се каже: „Ништа се не мења.“ Али промена се не дешава сама. Њу покрећу људи. Понекад млади. Често баш они за које нико није веровао да могу нешто да покрену.
Нико не зна све на почетку. Али све почиње од питања: „А шта могу да урадим ја?“
И не, не мораш сам/сама. Данас постоје млади који већ нешто раде. Питај их. Укључи се. Или — буди тај/та која почиње први/прва.
Јер активизам није велика реч.
То су мали поступци који мењају ствари.
Пројекат: „Остаје ли свет (Параћин) на младима!?” спроводи: Уг Наша подршка
финансира: Министарство туризма и омладине Републике Србије
„Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став Министарства туризма и омладине.”