Preduzetništvo predstavlja snabdevanje tržišta kvalitetnom robom i uslugama, a ko ih i kako plasira na tržište je sporedna stvar. Tradicionalno shvatanje razlika između ženskog i muškog preduzetništva trebalo bi vremenom da pređe u drugi plan, ustupajući mesto kvalitetu dobara i usluga koje preduzetnici isporučuju tržištu. Potrošačima roba i usluga su važniji njihov kvalitet i dostupnost, dok specifičnosti poslovanja i rodna komponenta imaju sporednu ulogu.
Žensko preduzetništvo postepeno dobija na snazi, postaje savremeni trend, doprinosi ekonomskom rastu, te mnoge države razvijaju politike podrške i stimulisanja ovog posla. Ova vrsta preduzetništva je uglavnom usmerena na socijalnu delatnost, predškolsko vaspitanje i obrazovanje, sferu kulture i zdravlja, informacione i konsultantske usluge u oblasti prava, računovodstva, psihologije, sfere mode i društveno korisnih delatnosti. Žene u ovoj sferi češće biraju one oblasti koje su povezane sa pružanjem usluga stanovništvu, kao što su: šivenje odeće, pletenje, frizerske i kozmetičke usluge, obrazovanje itd. Ovo preduzetništvo ima uglavnom drugačije ciljeve od muškog, a neki od njih su: otkrivanje potencijala u društvenim oblastima i uslužnoj privredi, samoostvarenje i materijalna nezavisnost.
Za razliku od muškaraca, žene su spremnije da sebi priznaju da nemaju sva potrebna znanja i veštine za vođenje biznisa. Shodno tome, one su više fokusirane na unapređenje svog znanja. Faktori koji obezbeđuju uspeh lepšeg pola u oblasti preduzetništva su takođe prilično specifični. Pre svega, pre nego što započnu posao, žene obično razmišljaju pažljivije i temeljnije. Prilikom planiranja potencijalnog profita su realnije, nisu impulsivne kao muškarci, pokušavaju da izbegnu da ih zaseni entuzijazam, ali često ne poklanjaju dovoljno pažnje planiranju, strateškom razvoju i racionalnoj organizaciji proizvodnje. Preduzeća kojima upravljaju žene u proseku traju duže od onih koje vodi jači pol, najpre zato što pokazuju veliku tendenciju kompromisa u interakciji sa partnerima, želju da uzmu u obzir moralne principe i etičke norme. Veća je verovatnoća da će obratiti pažnju na socijalnu stranu poslovanja. Uz to, žene preduzetnice češće pokazuju spremnost za interakciju sa vlastima na svim nivoima, fokusirane su pre svega ne na finansijsku, već na pravnu i informacionu podršku države, na jačanje i podizanje statusa ženskog preduzetništva